Хранитељство је посебна, одговорна и племенита улога која детету или младој особи без адекватног родитељског старања пружа могућност да одраста у породичном окружењу. Породица је природно и најподстицајније место за раст, развој, васпитање и стицање сигурности, због чега хранитељство има изузетно важну улогу у систему социјалне заштите.
Прихватањем детета у своју породицу, хранитељ преузима значајну улогу у његовом свакодневном животу и развоју. То подразумева бригу о безбедности, здрављу, васпитању, образовању и емоционалној стабилности детета или младе особе, са циљем да се оно оснажи, развија и припреми за што самосталнији живот.
Шта је хранитељство?
Хранитељство је облик заштите који се примењује када дете или млада особа, привремено или на дужи период, не може да живи у својој биолошкој породици. У таквим ситуацијама детету се обезбеђује смештај у хранитељској породици, где добија негу, сигурност, подршку и услове за здраво одрастање.
Суштина хранитељства није само обезбеђивање крова над главом, већ стварање топлог, стабилног и безбедног породичног окружења у коме дете може да се развија, учи, гради односе и осећа прихваћено. Зато је хранитељство један од најзначајнијих облика породичне заштите деце и младих без родитељског старања.
Облици хранитељства
У зависности од потреба детета и животне ситуације, хранитељство се може остваривати у више облика.
Стандардно хранитељство намењено је деци уредног психофизичког развоја за коју је процењено да је боравак у хранитељској породици у њиховом најбољем интересу. Оно може трајати краће или дуже, у складу са потребама детета и планом заштите.
Специјализовано хранитељство односи се на децу са сметњама у психофизичком развоју, израженим здравственим тешкоћама или поремећајима у понашању. Овај облик захтева додатну спремност, знање и посвећеност хранитељске породице, како би се детету обезбедила подршка прилагођена његовим специфичним потребама.
Ургентно хранитељство примењује се у хитним и кризним ситуацијама, као што су напуштање детета, грубо занемаривање, злостављање или када су родитељи спречени да брину о детету због тешке болести или смрти. Овај облик заштите траје до разрешења кризне ситуације или до примене друге мере која је у најбољем интересу детета.
Повремено хранитељство намењено је деци са развојним или здравственим тешкоћама која живе у биолошкој или хранитељској породици, али се на краћи период смештају у другу хранитељску породицу. Циљ овог облика је да се обезбеди предах и подршка породици која се о детету стара, као и да се очувају њени капацитети за даљу бригу о детету.
Како постати хранитељ?
Статус хранитељске породице може добити лице или породица која, на основу стручне процене, испуњава услове да на адекватан и одговоран начин одговори потребама детета или младе особе. Поступак обухвата разговоре и интервјуе са стручњацима, кућне посете, процену породичних и личних капацитета, као и обавезну обуку за хранитеље.
Циљ овог поступка није само провера услова, већ и припрема будућих хранитеља за изазове и одговорности које ова улога носи. На тај начин се настоји да свако дете буде смештено у породицу која може да му пружи сигурност, разумевање и подршку у складу са његовим потребама.
Да ли је хранитељство за вас?
Хранитељство је улога за особе које су спремне да пруже време, пажњу, љубав и подршку детету коме је то потребно. Одговорност, стрпљење, толеранција, флексибилност, истрајност и спремност на сарадњу са стручним службама представљају важне особине будућих хранитеља.
Уколико сматрате да имате потребу и спремност да помогнете детету или младој особи, да продужите своју родитељску улогу, да некоме пружите сигурност, прихватање и подршку, хранитељство може бити пут на коме ћете остварити важну и хуману животну улогу. У таквим ситуацијама најбољи први корак је разговор са стручњацима који могу да вам пруже све потребне информације и подршку.
Подршка хранитељској породици
Хранитељска породица током трајања хранитељства не остаје сама. Подршку јој пружају саветник за хранитељство, стручњаци Центра за социјални рад, као и родитељи или старатељи детета и друге значајне особе, у складу са конкретном ситуацијом и планом заштите.
Посебан значај има едукација, која хранитељима помаже да боље разумеју дете, његово понашање, потребе и тешкоће са којима се суочава. Поред стручне подршке, хранитељ добија и месечну накнаду за свој рад, као и финансијску подршку намењену остваривању права и задовољавању потреба детета, укључујући и додатна наменска средства када је то потребно.
Улога Центра за социјални рад и Центра за породични смештај и усвојење
Центар за социјални рад има важну улогу у организовању заштите детета и младе особе. Он прима захтеве за заснивање хранитељства, склапа уговор са хранитељима, регулише старатељску заштиту детета и издаје потврду о општој подобности за хранитеље.
Центар за породични смештај и усвојење спроводи процену опште подобности будућих хранитеља, реализује програм обуке, прати развој и напредовање детета у хранитељској породици и пружа подршку и детету и хранитељској породици током трајања хранитељства.
У сарадњи ова два центра врше избор хранитељске породице за дете, припрему детета и породице за смештај, израђују план услуга и мера заштите и планирају даље кораке у складу са најбољим интересом детета. То може подразумевати припрему за повратак у биолошку породицу, усвојење или постепено осамостаљивање младе особе.
Породица као најбоље окружење за дете
Хранитељство је један од најхуманијих начина да се детету пружи сигурност, подршка и прилика за одрастање у породичном окружењу. Када дете не може да одраста у својој биолошкој породици, хранитељска породица постаје важан ослонац у његовом животу, помажући му да стекне стабилност, поверење и услове за правилан развој.
Зато хранитељство није само вид заштите, већ и израз солидарности, одговорности и бриге о деци и младима којима је подршка најпотребнија.